Pan-Art Pedagogy. Theory & Practice Philology. Theory & Practice Manuscript

Archive of Scientific Articles

ISSUE:    Historical, Philosophical, Political and Law Sciences, Culturology and Study of Art. Theory & Practice. 2016. Issue 3-1
COLLECTION:    Art Criticism

All issues

License Agreement on scientific materials use.

“AXION ESTIN” BY KORNELIJE STANKOVIĆ IN SERBIA AND IN RUSSIA

Alla Alekseevna Evdokimova
Nizhny Novgorod State Conservatory named after M. N. Glinka


Submitted: March 1, 2016
Abstract. The article aims to identify the “Axion Estin” tune called a “Serbian melody” in the Russian collection. The comparative analysis indicated that the original source is a chant of the same name that was published by Kornelije Stanković in 1862. The chant belongs to the Serbian Karlovac tradition of church singing, which existed in an oral form. In Russia this chant was given a new lease of life. Being a considerably autonomous variant, it preserved relations with the earlier Serbian chant by the bishop Lukijan Mušicki and with the Russian Znamenny Chant coming out as a specific manifestation of the centuries-old relations of the song traditions of the Russian and Serbian Orthodox Churches.
Key words and phrases:
церковное пение
«Достойно есть»
сербский карловацкий распев
Корнелий Станкович
Лукиан Мушицкий
русский знаменный распев
church singing
“Axion Estin”
Serbian Karlovac chant
Kornelije Stanković
Lukijan Mušicki
Russian Znamenny Chant
Reader Open the whole article in PDF format. Free PDF-files viewer can be downloaded here.
References:
  1. Божественная литургия: нотни зборник за хорско поjање Божественоj Литургиj. Батаjница: Црквено певачко друштво свети апостол Андреj Первозвани, 2009. 355 с.
  2. Вознесенский И. И. Осмогласные роспевы трех последних веков Православной Русской церкви. Киев: Тип. С. В. Кульженко, 1891. Ч. 2. 96 с.
  3. Jeвдокимова A. Успомена на Стевана Стоjановиђа Мокрњаца // Мокрањац. Београд: Издавач Дом културе «Стеван Мокрањац»; Децембар, 2014. Броj 16. С. 85-87.
  4. Евдокимова А. А. Церковное пение Сербии и России: аспекты музыкально-языковой общности // Исторические, философские, политические и юридические науки, культурология и искусствоведение. Вопросы теории и практики. Тамбов: Грамота, 2015. № 1 (51). Ч. 2. С. 60-63.
  5. Ларина М. Г. Болгарский распев в контексте великорусской церковно-певческой традиции XVII-XVIII вв. // Вестник ПСТГУ. Сер. 5. Вопросы теории и истории христианского искусства. 2010. Вып. 1 (1). С. 45-53.
  6. Металлов В. М. Осмогласие знаменного роспева. Опыт руководства к изучению осмогласия знаменного роспева по гласовым попевкам. М., 1899. 92 с.
  7. Мокрањац С. Сабрана дела. Духовна музика. Опште и пригодно поjање: в 10-ти т. Београд: Музичко-издавачко предузеђе «Нота», 1998. Т. 8/а. 345 с.
  8. Петрович Д. Карловацкий распев // Православная энциклопедия (по благословению Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла). М.: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2013. Т. 31. С. 175-177.
  9. Церковные хоры / сост. А. Б. Касторский. СПб.: Приходская библиотека, 1914. Ч. 2. Песнопения Божественной литургии. 96 с.
All issues


© 2006-2025 GRAMOTA Publishing